Фотографија: ТАСС
„Тотални диктат“ је акција коју су 2003. године покренули студенти Друштвено-хуманистичког факултета Новосибирског универзитета. Од тада се у Русији диктат организује сваке године, а од 2011. и у иностранству. У првом диктату, одржаном 2004. године, учествовало је свега 150 људи. За неколико година популарност овог пројекта нагло је порасла: 2014. је у диктату учествовало скоро 65 хиљада људи из 47 земаља света, као и истраживачи са арктичких и антарктичких станица, космонаути на Међународној космичкој станици и морнари на подморницама. Ове, 2015. године акција је одржана у 52 земље света, а организатори процењују да је диктат писало око 100 хиљада људи.
Диктат је био подељен у три засебна дела, од којих је сваки читан у земљама подељеним на три групе према временским зонама, како не би дошло до преписивања. Писан је свуда где има интернета. Сајт totaldict.ru обезбедио је директан пренос са три таква места: из Иркутска, Новосибирска и Москве.
Диктира лично аутор
Текстове за „Тотални диктат“ сваке године пише други аутор. У почетку су то били одломци из дела Лава Толстоја, Николаја Гогоља и других руских класика, а од 2010. текстове пишу савремени писци: Борис Стругацки, Дмитриј Биков, Захар Прилепин… Аутор овогодишњег диктата је писац Јевгениј Водоласкин, доктор филолошких наука и сарадник Института за руску књижевност Руске академије наука (Пушкиновог дома). Позната Водоласкинова дела су „Соловјов и Ларионов“ и „Лавр“, оба преведена на српски језик.
Водоласкин је, специјално за овај диктат, написао текст „Чаробни фењер“ («_serbianBeginIgnore_Волшебный фонарь_serbianEndIgnore_»), који говори о свакодневном животу становника Санкт Петербурга пре револуције. Текст представља увод у још недовршени роман „Авијатичар“, који писац планира да објави ове године.
Аутор је лично диктирао учесницима сопствени текст у Новосибирску, колевци „Тоталног диктата“. У осталим градовима текст су, ради популаризације ове акције, читали познати глумци, певачи, водитељи и новинари, а на једном пункту у Санкт Петербургу ту је дужност, по први пут, обављао робот Владимир. Овај робот је конструисан тако да сваки текст може да прочита људским гласом који подсећа на мушки баритон. Учесници који су писали диктат уз читање робота веома су задовољни. Многи су чак изјавили да чистији изговор никада нису чули, и да ће одсад робота Владимира наводити као пример својим друговима који погрешно акцентују неке речи.
Сваке године све тежи
Текст диктата 2014. године био је, према мишљењу учесника, доста лакши од овогодишњег. Након сугестија неколицине познатих лингвиста, Јевгениј Водоласкин је био принуђен да у првобитан, релативно једноставан текст, унесе више компликованих речи и више знакова интерпункције. На диктату прошле године највишу оцену је добило 2 хиљаде људи, а ове године се очекује далеко мањи број диктата са одличном оценом.
Диктат се оцењује од двојке до петице, према броју грешака. Треба имати у виду да је у Русији двојка непрелазна оцена, као јединица у Србији. Већина учесника углавном добија најнижу, а сасвим мали проценат највишу оцену. Тако је 2012. године 58% учесника „Тоталног диктата“ у Новосибирску добило двојке, а за петицу је написало диктат свега 1,5% учесника.
„Тотални диктат“ пишу људи свих узраста, па чак и мала деца. Статистика показује да најмање грешака праве људи у узрасту од 50 до 60 година, а највише греше млађи од 30 година. То се објашњава чињеницом да су раније критеријуми у школама били строжи, а последњих година онај ко пише и говори правилно нема неки престиж нити популарност, посебно међу младима, који правилно изражавање везују искључиво за обавезу у школи. Задатак „Тоталног диктата“ је да поништи овај стереотип и да писменост поново уведе у моду. У томе се види значајан напредак, јер је број учесника у „Тоталном диктату“ сваке године све већи. Људе поново почиње да занима ниво сопствене писмености.
Према статистици, најчешће грешке учесници праве код писања једноставних речи као што су „_serbianBeginIgnore_гармошка_serbianEndIgnore_“, „_serbianBeginIgnore_семафор_serbianEndIgnore_“, „_serbianBeginIgnore_перрон_serbianEndIgnore_“ и „_serbianBeginIgnore_палисадник_serbianEndIgnore_“, што се објашњава постепеним излажењем ових речи из свакодневне употребе. Необично је то што су на диктату 2013. године учесници највише грешили код писања речи „коммунизм“, што је пре само неколико деценија било незамисливо. Према речима учеснице из Србије која је диктат писала преко интернета, у овогодишњем тексту компликована реч била је „_serbianBeginIgnore_вполуха_serbianEndIgnore_“.
„Тотални диктат“ одржан је и у Србији, и то у три града: Новом Саду, Нишу и Бајиној Башти. У Бајиној Башти и Нишу диктат се одржава по први пут. Очекује се да ће наредне, 2016. године „Тотални диктат“ бити организован у већем броју градова Србије. „Руска реч“ вас позива да узмете учешће у овом догађају и да на тај начин допринесете ширењу знања из области језика и књижевности.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу