8 највећих културних трофеја које је СССР добио после Другог светског рата

Збирка Дрезденске галерије

У фебруару 1945. године савезничке војне трупе, британске и америчке, бомбардовале су Дрезден, један од најлепших немачких градова. Страшни пламен могао је да прогута ризнице чувене галерије слика. У збирци саксонских изборних кнежева налазила су се платна Питера Бројгела старијег, Ђорђонеа и Вермера, Ботичелија и Кранаха, Рубенса и Холбајна, Тицијана и Ван Дајка. Из депоа уметничка дела премештена су у каменоломе и рудничке тунеле где су их у мају четрдесет пете и пронашли совјетски војници. Неки предмети су били просто спуштени, а највредније дело из збирке, Рафаелова „Сикстинска мадона“ била је у кутији од шпер плоче са катанцем.

Сикстинска Мадона

Raphael/Gemäldegalerie Alte Meister

Ремек дела су пребачена у Москву, у Државни музеј ликовних уметности који носи име Пушкина. Тамо су рестаурисана и у пролеће 1955. изложена и представљена јавности у 14 сала. Изложбу спасених слика видело је за четири месеца више од 1,2 милиона људи. Интересовање је било толико велико да је Музеј за посетиоце био отворен од пола осам ујутро до једанаест увече.

После тога збирка је враћена у Немачку. „Дефинитивно сви су били револтирани“, говорила је директорка Музеја Ирина Антонова. „Међутим, када сам се неколико година касније обрела у Дрездену ситуацију сам сагледала на другачији начин. Схватила сам, наиме, да је Дрезденска галерија заправо сам Дрезден“.

Пергамски олтар

Међу музејским трофејима нашао се и огромни Зевсов олтар из града Пергама, декорисан масивним фризом на коме је приказана борба Богова и Титана. Сматра се да жртвеник у свом Откровењу спомиње Јован Богослов називајући га Сатаниним престолом. Олтар је открио у 19. веку немачки археолог Карл Хуман и донео у Немачку, а 1920. године у Берлину је саграђен специјални музеј за ову античку реликвију.

Зевсов олтар из Пергама

Lestat (CC BY-SA 2.5)

После рата Пергамски олтар донесен је у Санкт Петербург, где је 13 година провео у депоу у Ермитажу, да би посетиоци могли да га виде тек 1954. године. После четири године враћен је у Немачку где се и данас налази у Пергамском музеју у Берлину, док је за СССР направљена гипсана копија. Од 2002. године изложена је у Уметничко-индустријској академији „Штиглиц“ у Петербургу.

Збирка Ота Кребса

Међу трофејним уметнинама била су и дела импресиониста. У својој кући код Вајмара предузетник Ото Кребс имао је изузетну збирку Ван Гога, Сезана, Гогена, Писароа, Монеа и других уметника. У пролеће 1945. године у његовој вили смештена је Совјетска војна администрација у Немачкој. Совјетски војници су тада у подруму открили специјални депо у коме их је чекало велико изненађење. Комплетни опис збирке и сама ремек дела, сва на броју, онако како су пописана. А то значи, 102 слике и 13 цртежа, 8 скулптура, као и предмети од порцелана.

Paul Cézanne/Hermitage

Стручњаци из Ермитажа чим су добили Кребсову колекцију схватили су да пред собом имају много више од обичне збирке, драгоцени мини музеј. Од 1949. до 1996. године колекција се налазила у депоу, а после тога је изложена у склопу меузејске збирке.

Књиге и манускрипти

Мали град Гота у Тирингији пре рата важио је за прави трезор. Овде се налазила најстарија библиотека у Немачкој. Војводе Сакс-Готске марљиво су радиле на њеном попуњавању. Живописана Библија Ота Хенрика, рукописна Велика Библија из Мајнца, књиге са иницијалима Мартина Лутера, рукописи Калвина и чак руски Буквар Ивана Фјодорова штампан у Острогу (Острошка штампарија, једна од најстаријих у Старој Русији).

После рата значајан део билиотеке пренесен је у СССР. Десет година књиге су се налазиле у кутијама у којима су и донете. 1956. године већи део књига враћен је у Немачку.

Библија Гутенберга

Российская государственная библиотека

Из „Немачког музеја књиге и писма“ у Лајпцигу у Москву су послате и две Библије које је штампао Јохан Гутенберг. Од 180 примерака колико их је било данас је сачувано само 47, па је јасно о каквој реткости је реч. Једна од Библија налази се на Московском државном универзитету Ломоносов, а друга, како се испоставило тек 1990. године у „Лењинки“ у Москви (Руска државна библиотека).

Збирка бременске „Кунстхале“

Дирер, Рембрант, Ван Гог, више од 1700 дела великих мајстора из збирке галерије „Кунстхале“ у Бремену сакривено је у време рата у подрумима замка Карнцов. Када су у мају 1945. године совјетске трупе ушле у посед грофова Кенигсмарк пронашле су фасцикле са графикама и кутије са сликама. Капетан Виктор Балдин успео је да спасе знатан део од пљачке и донесе у Москву.

Vincent van Gogh/Shchusev State Museum of Architecture

1947. године збирка је смештена у престоничком Музеју архитектуре, а од 1991. налази се у „Ермитажу“. Тада је свет сазнао да се у Русији чува збирка из Бремена. Она сада носи име Виктора Болдина, човека који ју је спасао од уништења.

Готска колекција

У замку Фриденштајн у немачком граду Гота, код изборног кнеза Фридриха Трећег Мудрог дворски сликар био је Лука Кранах старији. Овде је настао и један од првих музеја у Немачкој са богатом збирком, Јан Ливенс, Франс Халс, Јан Бројгел старији и наравно, Кранах.

Лука Кранах/ГМИИ имени Пушкина

После рата збирка је пресељена у Совјетски Савез, а део враћен у Немачку 1950. године. Двадесетак платна Кранаха, укључујући „Господина градоначелника“, „Први грех“, „Поклоњење мудраца“ и друге, више од 70 година налази се у Државном музеју ликовних уметности „А. С. Пушкин“.

Благо

У драгоцености музеја у Берлину спадале су ризнице Троје које је пронашао Хајнрих Шлиман. Вредно откриће које је чинио златни накит, сребрно и златно посуђе, секире и бодежи, названо је Пријамово благо. Значајан део доспео је у Берлинску античку колекцију да би када је рат почео драгоцености биле сакривене у зоолошком врту. По окончању рата музејске збирке предате су совјетској војсци. Тако су се ризнице древне Троје нашле у Совјетском Савезу, али о томе се мало знало. Тек почетком деведесетих година прошлог века са трофеја је скинута ознака тајности. Самим тим било је још сензационалније видети их својим очима на изложби 1996. године у Музеју ликовних уметности „А. С. Пушкин“ у Москви. Јединствено Шлиманово откриће налази се и данас у престоничкој музејској збирци.

ГМИИ имени Пушкина

Међу трофејима било је и друго благо, укључујући вредне предмете из бронзаног доба из Еберсвалдске ризнице и злато франачких Меровинга, такође из Берлинског музеја древне и ране историје.

Фонд филмског архива Трећег рајха

Крајем четрдесетих и почетком педесетих година прошлог века у совјетским биоскопима појавили су се страни филмови. Међу војним трофејима била је велика збирка филмског архива Трећег рајха. У његовом фундусу 1945. године било је више од 17 хиљада филмова, притом не само немачке производње, већ су чуване и копије из филмских архива Француске, Норвешке, Југославије, Пољске и чак Сједињених држава. Више од шест хиљада филмова завршило је у совјетском Госфилмфонду, а одатле многи наслови приказивани на великом екрану. Рецимо „Велики валцер“, „Серенада у долини сунца“, „Сто мушкараца и једна девојка“, музички филмови са Карузом или авантуристички са Ериком Штрохајмом.

Кадар из филма „Серенада у долини сунца“

H. Bruce Humberstone/20th Century Fox, 1941

Многе је пре приказивања гледао лично Јосиф Стаљин. Неки филмови су премонтиравани, мењан им је крај или је уклањано све што се сматрало штетним за совјетског човека, чак и називи. Пре емитовања филма би се на екрану појављивао натпис: Заплењено као трофеј након пораза немачке нацистичке војске од стране Совјетске армије код Берлина 1945. године.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!