„Данас су настављени радову у маузолеју Гур-Емир. Антрополози и хемичари темељно су проучили Тимурове остатке. Научници су на лобањи открили остатке косе и утврдили могућност реконструкције прилично тачног портрета чувеног освајача“, написао је лист „Известия“ 21. јуна 1941. Следећег дана, рано ујутру, нацистичка Немачка је напала СССР. У народу се дубоко укоренио мит да су ти догађаји међусобно повезани „Тимуровим проклетством“.
„Тимур заробљава Бајазита“, 1878.
Станислав ХлебовскиТимур, или Тамерлан (1336-1405) је био средњоазијски владар, оснивач династије Тимурида. Најпре је као ратник формирао лични одред, затим је постао велики војсковођа и заузео важну државну функцију у Туранско-монголској држави Моголистан. Касније је изабран за првог владара нове државе Тимурида са престоницом у Самарканду (на територији данашњег Узбекистана), која је постојала до 1507. године. Освојивши многе земље, Тамерлан је завладао већим делом Централне Азије, као и територијама Месопотамије и Кавказа, данашњег Ирана, Авганистана, Пакистана и Сирије.
Тамерлан није био потомак Џингис-кана, оснивача Монголског царства, и пошто по монголској традицији није имао право на титулу кана себе је називао „великим емиром“. После женидбе са ћерком Џингис-кановог потомка успео је да добије почасну титулу „кановог зета“, чиме је добио више слободе и већу власт.
Маузолеј Гур-Емир
w0zny (CC BY-SA 3.0)Поред освајања, велики емир је учинио много за развој културе у својој земљи, и за време његове владавине саграђена су многа архитектонска ремек-дела Самарканда. По његовом наређењу, у граду је почела изградња маузолеја Гур-Емир, где су касније сахрањени и он и поједини његови потомци.
Гур-Емир представља један од најважнијих споменика исламске архитектуре. Многи култни објекти су грађени по угледу на њега. Управо је он послужио као инспирација архитекти маузолеја и џамије Таџ Махал у Индији (која је подигнута по налогу Тамерлановог потомка средином 16. века).
Тамерланов кенотаф, Самарканд.
w0zny (CC BY-SA 3.0)Археолози су 1941. године одлучили да отворе гробницу Тимура и његових потомака и проуче њихове остатке. Директиву за ископавања у Совјетском Узбекистану наводно је потписао лично Јосиф Стаљин.
Не зна се тачно зашто је дошло до идеје да се истраже гробови. Постоје верзије да су ископавања покренута да би се сачували остаци јер је поред маузолеја почела изградња хотела и током радова је вода продирала у крипту.
Званично је отварање гробнице било усклађено са прославом 500-годишњице узбекистанског песника Алишера Навоија, који је живео у држави Тимурида и био близак Тимуровим унуцима и потомцима. Научници су се надали да ће открити нове историјске чињенице или пронаћи артефакте који би могли да се покажу јавности.
У јуну је велика група совјетских научника започела ексхумацију. Сниматељ Малик Кајумов, који је упућен на снимање овог важног догађаја, касније је у једном интервјуу рекао да је у паузи срео неке старце који су му рекли за проклетство: гробница се, наводно, не сме отварити јер ће почети рат! Кајумов их је чак одвео код руководилаца експедиције. Њима су старци показали књигу из 17. века где је на арапском писало: „Ко отвори Тамерланов гроб, пустиће на слободу дух рата. И биће кланица тако крвава и страшна, какву свет није видео у векове векова“.
Отварање Тимурове гробнице у маузолеју Гур-Емир, Самарканд.
Агенција „Узархив“Научници нису били сујеверни и наставили су свој посао. А следећег дана, 22. јуна 1941. године, нацистичка Немачка је напала Совјетски Савез.
Легенда о Тамерлановом проклетству стигла је до самог Стаљина, који је наредио да се остаци поново врате на место. Причало се да је Стаљин био спреман на све мистичне ритуале не би ли преокренуо ток рата.
Тамерланови остаци су уз све почасти поново положени у гроб по исламском обичају 19-20. новембра 1942. године. Управо су се у то време водиле најважније битке код Стаљинграда. Совјетске трупе су покренуле контраофанзиву која је из корена променила ток рата и предодредила његов исход.
Отварање гробнице имало је велики историјски значај. Након проучавања Тимуровог скелета и лобање, вођа експедиције, вајар и антрополог Михаил Герасимов, успео је да састави детаљан опис изгледа средњовековног владара, па чак и да реконструише његов портрет.
Тимур (Тамерлан). Гипсана биста (70×35×20 см). Реконструкција М. М. Герасимова из 1941. године.
shakko (CC BY-SA 3.0)Испоставило се да је Тамерлан имао типичне монголоидне црте лица, имао је црвенкастосмеђу косу, бркове који су му висили око усана и клинасту браду. Поред тога, био је прилично висок за Монгола, око 170 цм.
Археолози су такође документовали и чињеницу да је Тамерлан имао повређену ногу (у Русији му је надимак био Тимур Хроми). Упркос чињеници да је живео 68 година, што је била дубока старост за то доба, Тамерланови остаци су указивали на невероватну физичку снагу и здравље које је поседовао до саме смрти.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
