Зашто је кивот Александра Невског из Ермитажа враћен у манастир?

1. Александар Невски – средњовековни руски кнез и поштовани светитељ

Свети Александар Невски. Фреска из Архангељске цркве московског Кремља

shakko (CC BY-SA 3.0)

Александар Невски (1220-1263) је најпознатији по успесима у борби против страних освајача, који су Русију нападали са истока и запада. Није изгубио ниједну битку, а најпознатија је кнежева победа над Ливонским редом у Бици на Чудском језеру, познатој и као Битка на леду, 1242. године. Невског окружује херојски ореол заштитника Русије који је негован чак и у совјетско доба. По жељи власти Сергеј Ејзенштајн је, наиме, снимио историјски филм посвећен овом владару.  

Кадар из филма Сергеја Ајзенштајна „Александар Невски“

Мосфильм,1938.

Невски се борио и са Татаро-Монголима, који су од Русије узимали данак и на њеној територији вршили пљачкашке походе. Према неким изворима, Александар је водио преписку са римским папом, који му је понудио помоћ у борби против Татаро-Монгола у замену за то да се Русија потчини папском престолу. Александар је одбио и наставио да се бори сам – тако да се прославио и као заштитник православља од Ватикана. Невски је 1547. проглашен за светитеља.

2. Једна од најважнијих светиња Руске православне цркве

Кивот (на руском „рака“) је реликвија у којој се чувају мошти светитеља. Њима долазе верници на поклоњење и целивање. Мошти Александра Невског спадају међу најпознатије и најцењеније у православљу, заједно са моштима Сергеја Радоњешког.

„Мали“ кивот из 1695. године, рад московског мајстора Н. М. Пшеничног

Testus (CC BY-SA 4.0)

Александар Невски је био сахрањен у Рождественском манастиру у Владимиру. Према неким летописима, његови остаци су чудом преживели пожар 1491. године, што је био и један од аргумената приликом канонизације. Прошириле су се легенде о чудотворним својствима моштију Александра Невског. 1695. године у Москви је за њих начињен нови позлаћени кивот, постављен тамноцрвеним сомотом, који је сачуван до данас.

3. Петар I је у Петербургу саградио специјалан манастир за чување моштију Александра Невског

Кивот у Лаври Александра Невског, литографија из 1890.

Јавно власништво

1703. године Петар I је основао нову престоницу Русије – Санкт Петербург, а осим светог Петра за заштитника града је прогласио и светог Александра Невског. То се објашњава тиме што је сасвим недалеко од Петербурга кнез извојевао победу над Швеђанима у Невској бици 1240. године. 1723. године Петар I је наредио да се кивот из Владимира пребаци у Петербург, и специјално у ту сврху саградио је манастир Александра Невског (који је убрзо добио статус лавре).

4. То није обичан сандук, него читав монументални комплекс

Гробница Александра Невског, друга деценија XX века

Јавно власништво

Средином XVIII века за време владавине царице Јелисавете Петровне (ћерке Петра I) направљен је нови кивот за мошти светог кнеза. Он је израђен по угледу на монументалне католичке реликвијаријуме у раскошном барокном стилу. У изради су учествовали најбољи дворски уметници и јувелири. На саркофаг је утрошено око 1.500 килограма сребра.  

Кивот са моштима

Ермитаж

Дело представља пирамиду на пет нивоа на којој је приказан лик Александра Невског, као и рељефи са сценама из његовог живота. Такође, комплекс чине два постоља са ратним трофејима и два свећњака. Стари, мали кивот смештен је унутар новог.

Рељефи са приказом ратних окршаја на кивоту

Ермитаж

Кивот није био само светиња за вернике, него и важна знаменитост града, на коју су обраћали пажњу страни путници.

5. Кивот је отворен у совјетско доба

Демонтажа узглавља кивота 1922. године

Јавно власништво

После револуције, 1922. године, у оквиру антирелигијске кампање и одузимања црквених драгоцености гробница Александра Невског је јавно отворена. Чиновници су желели не само да преузму драгоценост у своје руке, него и да униште чудотворни ореол око моштију. Кивот од сребра су намеравали да претопе.

Изношење црквених драгоцености из Лавре Александра Невског (на фотографији мали кивот се вади из великог)

Јавно власништво

Међутим, радници музеја су убедили бољшевике да се кивот сачува као споменик од светског уметничког значаја и он је предат на чување Ермитажу, где је био изложен у оквиру сталне поставке, са изузетком времена које је провео у евакуацији током Другог светског рата. Мошти су притом после револуције завршиле у музеју религије и атеизма, смештеном у Казањској цркви у Петербургу, али су 1989. године враћене у Лавру Александра Невског.

Монументални комплекс гробнице Александра Невског у Ермитажу

Ермитаж

О повратку кивота под окриље цркве почело је да се говори 2000. године. Верници су сматрали да је излагање светиње у музеју скрнављење.

Тројицка црква Лавре Александра Невског

Lion10 (CC BY-SA 4.0)

10. маја 2023. године Ермитаж и Лавра Александра Невског су склопили договор о предаји меморијалног комплекса гробнице Александра Невског на привремено коришћење током 49 година са могућношћу да се овај рок продужи.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!