Необичне контуре, обиље декоративне резбарије и шаторасти кров – ако угледате овакву кућу која личи на дворац из руске бајке, знајте да је то „терем“ (та реч у руском језику значи „горњи део дрвене куће налик на замак украшен резбаријом, балконима и кулама“). Већина је саграђена крајем 18. и почетком 19. века, кад је у архитектури био у моди „руски стил“. Најчешће су их градили богати предузетници или трговци (обично имућни људи из сеоске класе) да им служе као викенд-кућа за одмор.
На Светској изложби 1878. године у Паризу архитекта Иван Ропет је саградио павиљон Руске империје у облику дрвеног теремног дворца, и он је постао својеврсна „визиткарта“ Русије.
Једном је, путујући по Костромској области, фотограф Марија Савина угледала такав терем. Толико је била импресионирана да је наредне две године одлазила у експедиције широм Русије у потрази за сличним грађевинама. Направила је на стотине фотографија најупечатљивијих објеката. Тако је настао пројекат и уједно књига под називом „Тереми Русије“ (То је први том, посвећен је најлепшим дрвеним грађевинама Централне Русије и Поволжја, а објавила га је издавачка кућа „Ескимо“ 2024. године)
Ово је можда најпознатији терем у Русији. Саградио га је 1897. године локални мештанин Мартјан Сазонов по скици самог Ивана Ропета. Ентузијасти су током 2010-их рестаурирали оронули терем и направили од њега хотел у руском стилу.
Имање великог индустријалца Саве Мамонтова надомак Москве служило је као својеврсна „уметничка резиденција“. Овде је практично искован руски стил. У њој су радили познати уметници, од браће Васњецов до Иље Рјепина. А Иван Ропет, захваљујући коме се терем прочуо у целом свету, саградио је на имању ово фантастично руско парно купатило као из бајке.
„Нешто између модерне сеоске куће и древног кнежевског терема“ – одушевљено је говорио певач Фјодор Шаљапин о кући Виктора Васњецова. Естетика руског стила је у великој мери формирана управо захваљујући фантастичном таленту сликара Васњецова. У овом стилу он је 1894. године саградио и своју кућу. Данас је то музеј посвећен овом сликару.
Николај Бугров, који потиче из породице трговаца и млинара, био је толико утацајан да су га чак звали „некрунисани краљ Нижњег (Новгорода)“. Није познато ко је тачно саградио његов терем, али се зна да је ову вилу посећивао чак и Сергеј Вите, министар финансија Царске Русије. Њему је Бугров предложио да се 1896. године организује Сверуска индустријска и уметничка изложба, али не у Москви него у Нижњем Новгороду.
Овај терем је најважнија знаменитост маленог града Кулебакија. Чак је представљен и на градском грбу. Саграђен је крајем 19. века, специјално за забаву радника и занатлија, као Кућа за народну забаву при рударском комбинату у Кулебакију,.
У рејону насеља Старотатарска Слобода у Казању стоји прелепи ружичасти терем. Кућа из 1903-1906. припадала је Сафи Бахтејеву, трговцу галантеријом. Садашњи изглед терему је враћен после обнове од последица великог пожара. У Татарстану се у многим теремима налазе и елементи традиционалних татарских орнамената који су додати руском стилу.
Кућа Фјодора Пришљецова, почасног грађанина града Гороховеца, пример је како се руском стилу додају елементи западног стила Art nuvo. Поред необичног облика, главна специфичност овог терема су изрезбарени декоративни дрвени прозорски оквири са фантастичним бићима – русалкама и лавовима. Данас је то стамбена зграда.
Ово није обичан „терем“, ово је комплетна вила од дрвета. Прозорски оквири су украшени у стилу руског барока. Власник Семјон Гордејев обогатио се тргујући житом и некретнинама. После његове смрти 1905. године „терем“ је служио као кућа за издавање, а у совјетско време ту је био заједнички стан, тј. „комуналка“. Данас је то стамбена зграда, у њој углавном живе уметници који раде на обнови и рестаурацији самог објекта.
Овај „чипкасти“ терем је саграђен 1905. године у Доњем градском врту у Рјазању, на територији која је некада припадала локалном милионеру Гаврили Рјумину. Здање је за своје потребе подигла локална Племићка скупштина о трошку локалних племића. У њему се налазио летњи клуб.
Овај чудесни „терем“ са изрезбареним прозорским капцима, конзолама у виду главе Змаја Горинича и пећима са осликаним керамичким плочицама пројектовао је на прелазу из 18. у 19. век уметник и стручњак за руску декоративну и примењену уметност Сергеј Маљутин. Фундамент од цигле урађен је у облику „кокошијих ногу“, као колиба из прича о Баби Јаги. Наручилац „терема“ је била Марија Тенишева, добротвор и љубитељ свега што је руско. Маљутин је за њено смоленско имање саградио читав комплекс објеката у руском стилу.
Овај терем из 1911. године припадао је Александру Каликину, који је потицао из сељачке „династије“ произвођача коже. Руски стил овде је комбинован са стилом „арт нуво“, који је постајао све заступљенији. Основне карактеристике „терема“ су биљни орнамент и кров са гребеном (сличан се може видети на Јарославској железничкој станици у Москви).
Журављовљева кућа
Марија СавинаАхуни, мирно и сликовито предграђе Пензе, од краја 19. века почели су да насељавају богати трговци, произвођачи дрвне грађе, званичници и власници фабрика. Саградили су и неколико „теремова“ у руском стилу. До данас су се одлично сачувале три трговачке куће – Осетровљева, Журављовљева и Ашањинова.
Осетровљева кућа (лево), Ашањинова (десно)
Марија СавинаОне имају сличну архитектуру и украсе, тј. камену основу, мезанин, отворене балконе и сличне шаре на прозорским оквирима. Данас се налазе на територији која припада санаторијуму.
Лужини су трговали житом у граду Кимри. Њихов терем је чак и пре револуције био толико необичан и оригиналан да је красио разгледнице са погледом на Тверску губернију. Трговац који је пословао са Санкт Петербургом дошао је на ову идеју када је нешто слично угледао у једном часопису.
„Бања“ на имању „Песчанка“ барона Фон Крузеа
Из часописа „Архитектонски музеј“, 1910.На фотографији су га импресионирали огромни округли прозори са имања „Песчанка“ у Гатчини (тај објекат више не постоји). Данас је у „терему“ у Кимрију смештена продавница обуће.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
