Како је споразум са Немцима извукао Совјетску Русију из међународне изолације

Драги читаоци,

да бисте осигурали приступ нашим садржајима, молимо вас, урадите следеће:

• Пријавите се на наш Телеграм канал
• Запратите нашу страницу на руској друштвеној мрежи Вконтакте
• Пријавите се на нашу недељну мејлинг листу
• Укључите у браузеру „Show notifications“ (дозволи обавештења) за наш сајт
• Инсталирајте VPN сервис на свој рачунар и/или телефон како бисте имали приступ нашем сајту чак и ако он буде блокиран у вашој земљи

Догађај који се одиграо 16. априла 1922. године дубоко је потресао западне европске силе. У граду Рапало код Ђенове Совјетска Русија и Вајмарска република су склопиле споразум о успостављању дипломатских односа, решавању свих спорних питања и дугорочној сарадњи. Обе „жигосане“ државе су тиме јасно ставиле Антанти до знања да немају намеру да вегетирају у међународној изолацији.

Руска делегација на конференцији у Ђенови 1922.

Public domain

И немачки и руски народ су тада пролазили кроз прилично тежак историјски период. Немци су третирани као главни кривци за избијање Првог светског рата и били су исцрпљени под теретом неподношљивих репарација, док су Руси практично били потпуно одсечени од остатка света јер су новоформирану социјалистичку „државу радника и сељака“ у свету признали само Авганистан, Естонија и Летонија.

Силе Антанте су биле уверене да држе Немачку и Русију у шаци и да ће им Париз и Лондон диктирати услове изласка из новонастале тешке ситуације. Нико није очекивао зближавање двеју одбачених држава које су се идеолошки толико разликовале и недавно су ратовале једна против друге.

У потрази за савезником

Две земље су одмах по завршетку Првог светског рата почеле да се крећу у правцу споразума у Рапалу. Нису имале дипломатске односе, али су ипак чиниле ситне кораке у правцу успостављања економске и политичке сарадње.

Ханс фон Сект

Musvage (CC BY-SA 4.0)

„Версајски диктат може бити укинут само тесним контактом са јаком Русијом“, тврдио је командант Рајхсвера генерал Ханс фон Сект: „Уопште није важно да ли нам се свиђа комунистичка Русија или не. Оно што нама треба јесте да јака Русија са својим широким границама буде на нашој страни... Немачкој је важно да се помоћу Совјетске Русије ослободи стега у којима је држи Антанта“.

Москва је са своје стране тражила додирне тачке са Берлином како би се извукла из међународне изолације и пробила линију јединственог западног антисовјетског фронта.

Дипломатски ћорсокак

Историјски споразум је потписан за време међународне конференције у Ђенови, на коју су Енглези и Французи позвали представнике бољшевичке власти. Као званичан задатак подухвата у коме је учествовало тридесетак држава прокламовано је „коначно васпостављање европског мира“.

Георгиј Чичерин (дипломата, народни комесар спољних послова Совјетске Русије и Совјетског Савеза) излази из хотела у Ђенови, 1922.

Public domain

Совјетска делегација на челу са народним комесаром за спољне послове Георгијем Чичерином са великим оптимизмом је у пролеће 1922. године кренула у северну Италију. Међутим, Совјетској Русији је постављен читав низ услова које је морала испунити ако је желела да поново буде примљена у породицу европских народа. Требало је, наиме, да плати све дугове царске власти и Привремене владе, да ранијим страним власницима компензује њихову имовину која је национализована, да омогући приступ страном капиталу и да обустави револуционарну пропаганду у свету.

Совјетска делегација је одговорила да је спремна да размотри питања компензације, али тек када Антанта у потпуности надокнади многомилионску штету нанету Русији током интервенције. Британци и Французи нису на то пристали тако да су преговори доспели у ћорсокак.

Тада су Руси одлучили да нађу заједнички језик са Немцима, који су у међувремену такође схватили да им ова конференција неће донети никакво олакшање у тешкој економској ситуацији.

Све од почетка

Немачки министар спољних послова Валтер Ратенау у Ђенови, април 1922.

A.& E. Frankl/Ullstein bild/Getty Images

Петог дана конференције у Ђенови совјетска страна је предложила немачкој делегацији на челу са министром спољних послова Вајмарске републике Валтером Ратенауом да две земље отворе нову страницу у билатералним односима, да без одлагања успоставе дипломатске односе и одустану од надокнаде финансијских губитака проузрокованих Првим светским ратом и револуцијом. Немци би признали национализацију њихове приватне својине у Русији, а Руси би се одрекли права на ратну одштету.

Немачка делегација је целу ноћ разматрала совјетски предлог. Вајмарској републици се пружила прилика да склопи први равноправни споразум после разорног Версаја, и то са веома важном силом на истоку Европе. Са друге стране, Немци су страховали од оштре реакције Британаца и Француза.

После „саветовања у пиџамама“, како је та ноћ окарактерисана на Западу, Ратенау је одлучио да потпише споразум са бољшевицима, што је и учињено 16. априла у градићу Рапало близу Ђенове. Стране су између осталог постигле договор о дугорочној економској сарадњи, а незванично су изразиле и спремност да успоставе контакте у војној сфери заобилазећи санкције које су увели савезници.

„Рапалски споразум из 1922. године био је плод дуготрајне и тешке борбе за право на успостављање самосталне и сепаратне економске сарадње између Русије и Немачке изван граница обавезног међународног капиталистичког фронта који је за Русију био својеврсна замка“, написао је Георгиј Чичерин у чланку „Пет година црвене дипломатије“.

Шок

Руски делегати на конференцији о репарацијама између Немачке и Совјетског Савеза у Ђенови, где се преговарало о Рапалском споразуму.

Topical Press Agency/Getty Images

Руско-немачки споразум је одјекнуо као гром. Антанта је истог тренутка изгубила једну од најважнијих полуга за вршење притисака на Совјетску Русију. „Ово ће уздрмати свет! Овим је конференцији задат снажан ударац“, изјавио је амерички амбасадор у Италији Ричард Чајлд који је присуствовао у Ђенови у својству посматрача. 

Ратенау је одмах био изложен пресингу Енглеза и Француза који су захтевали да се споразум раскине. Он је под притиском попустио и затражио од Чичерина раскид споразума, али је овај одговорио да то већ више није могуће.

У европским дипломатским круговима су се чули предлози да се одмах обустави конференција, али су они тешка срца одбијени. Како год се окрене, са колосом на Истоку је морало да се разговара.

И Москва и Берлин су били веома задовољни споразумом. Био је то први важан корак у правцу дугорочне сарадње двеју држава. Заједно са муњевитим растом промета робе успостављена је и војна сарадња. У совјетском Савезу је убрзо затим отворена фабрика „Junkers“, а такође једна авионска и једна тенковска школа Рајхсвера. Међутим, чим су 1933. године у Немачкој на власт дошли нацисти сви ти заједнички пројекти су обустављени на иницијативу совјетске стране.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!