Како је један руски кнез помогао у формирању специјалних снага ЦИА-е и америчке војске

Legion Media
Кнез Серж Оболенски постао је амерички командос са 53 године и самостално је ослободио Сардинију од хиљада непријатељских трупа током Другог светског рата.

Под окриљем ноћи 13. септембра 1943, тим од четири америчка командоса спустио се падобраном иза непријатељских линија на Сардинији са смелом мисијом да натера непријатељске трупе на острву да се предају савезницима.

Човек који је предводио тим био је 53-годишњи руски аристократа, који се добровољно пријавио у америчку војску као војник. То је био његов први борбени скок.

Кнез

Пре него што је руски аристократа Серж Оболенски низом чудних преокрета судбине био гурнут да води тајну америчку мисију на Сардинији, руски кнез по рођењу – и потомак Рјурика, оснивача Русије – издашно је користио је свој узвишени друштвени статус и живео изванредан живот у својој родној земљи.

У младости, кнез је отишао на студије у Оксфорд где се повезао са са члановима енглеске аристократије, укључујући будућег краља Енглеске Едварда VIII. Када је избио Први светски рат, Оболенски се вратио у Русију и пријавио се у војску као официр у пуку Кавалирске (Коњичке) гарде.

Ратни херој се 1916. године оженио руском књегињом, ћерком руског цара Александра II. Али, тада му је руска револуција заувек променила живот.

Бежећи од бољшевика, пар се привремено настанио у Лондону, где је Оболенски могао да користи 200.000 долара са својих рачуна у швајцарској банци. Ово је био само делић наслеђеног породичног богатства, али било је то ипак много више него што су многе друге руске аристократе успеле да извуку из Русије.

Ипак, брак се на послетку распао. Руски кнез је убрзо нашао посао као продавац у Лондону, али ова нова прилика га није задуго умирила.

На једном од друштвених догађаја, Оболенски је упознао Алис Мјуријел Астор, ћерку и наследницу Џона Џејкоба Астора IV, једног од тада најбогатијих људи у Сједињеним Државама, који је био и међу путницима Титаника 1912. године.

Њих двоје су се венчали и пар се преселио у САД, где је руски кнез постао лични повереник Винсента Астора, главе овог породичног предузећа.

Петиција за држављанство САД, 1925

„Винсент ми је предложио да погледам послове и дам своје предлоге, пошто сам већи део свог живота провео у најбољим хотелима Европе. Направио ме је неком врстом генералног консултанта, човека за унапређење и решавање проблема... Тако сам се обрео у хотелијерству“, рекао је Оболенски.

Под супервизијом Оболенског, хотел Ст. Регис у Њујорку променио је ентеријер из старомодних предворја у модерне јавне површине, изградио ноћни клуб са руским садржајима и ангажовао кувара који је некада кувао за цара.

Са глумицом Џоун Фонтејн

„Нашао сам да је све то веома задивљујуће и прави изазов за мене“, рекао је Оболенски, који је убрзо постао успешан извршни директор, привлачећи много богатих и привилегованих људи у свој хотел на раскошне забаве и значајне друштвене догађаје.

Године 1931. Серж је постао натурализовани амерички држављанин. Деценију касније избио је још један светски рат и стари ратник је поново осетио позив дужности.

Амерички командос

Оболенски се добровољно пријавио да се придружи америчкој војсци, али је одбијен јер је имао скоро 50 година са искуством у коњици, застарелом војном роду у време модерног ратовања.

Ипак, Рус није прихватао не као одговор. Радећи у хотелу, придружио се Државној гарди, Државној војној резерви, као војник, и користио слободно време за обуку како би положио испите за официра.

Било је мало вероватно да ће као припадник Државне гарде учествовати у акцијама, те је Оболенски почео да испитује друге опције користећи своје разгранате личне везе. Упитавши једног пријатеља из војске како би могао да буде пребачен у неку борбену јединицу, добио је изненађујуће директан одговор:

„Зашто не разговарате са Билом Донованом? Он одседа у вашем хотелу.”

Бил Донован је управо био унапређен у шефа новоформиране Канцеларије стратешке службе (ОСС), агенције која је претходила ЦИА-и и специјалним снагама америчке војске. Оболенски је пришао Доновану и, пуким убеђењем, одмах је постао амерички командос.

Према сопственим речима Оболенског, обука га је "замало убила". Са 53 године, он је званично постао најстарији амерички грађанин у историји који је извео први падобрански скок.

Према извештају инструктора ОСС, поручника Џерија Сејџа, Оболенски је инсистирао да се придржава традиције агенције да свих пет квалификационих скокова падобраном направи у једном дану, упркос његовим годинама.

„Скај [“Небо” - шифровано име Оболенског у ОСС-у], високи господин... тада стар око педесет четири године... био је прави мушкарац — чврст, издржљив и добродушан. Вредно је тренирао и, упркос чињеници да је зашао у године, држао је корак са свим млађим момцима и радио све што смо ми радили“, рекао је Сејџ.

Пре петог скока, Оболенског су ноге почеле да боле толико да је једва могао да се креће, а лекар је покушао да га заустави. На то је Рус наводно повикао: „Избаците ме из авиона, дођавола!“ Истог дана је добио падобранске ознаке на униформи.

Истовремено, Оболенски је такође био укључен у обликовање обуке командоса у агенцији тако што је превео на енглески језик Приручник совјетских партизана, те увео тактику у програм обуке и тако формирао основу за припрему америчких диверзантских група.

Државни удар у извођењу једног човека

У септембру 1943. Савезници су били спремни да изврше напад на Италију како би ослабили коалицију Сила Осовине предвођене нацистима у Другом светском рату. Гарнизон од 20.000 немачких и преко 270.000 италијанских војника стациониран на острву Сардинија представљао је проблем. Заокупљени борбама на копну, савезници су тражили начин да заузму острво без прибегавања још једној инвазији у пуном обиму.

Наоружан писмом од Ајзенхауера и својим личним шармом, Оболенски се, са још три командоса, падобраном спустио на непријатељску територију под окриљем ноћи, са мисијом да убеди генерала Баса, који је командовао италијанским снагама на острву, да се преда.

Четворица мушкараца су закопали своје падобране, поставили опрему за комуникацију и наставили ка оближњем граду у извиђачку мисију.

Приближавајући се полицијској станици у граду Каљарију, Оболенски се понашао као да има батаљоне падобранаца под његовом командом који чекају у близини.

„Носим веома важну поруку од краља Италије и генерала Бадоља генералу Басу. Води ме к њему!” наводно је рекао шефу полиције.

Оболенски је успео да убеди генерала Баса да следи наређење италијанског краља и председника Ајзенхауера и предао трупе под његовом командом на острву. Ускоро је Оболенски јавио радио-пориком штабу ОСС-а:

„...осим Немаца који се повлаче на крајњем северу, Сардинија [је] наша.”

Мисија која је ослободила Сардинију без губитка иједног америчког живота проглашена је великим успехом ОСС-а и америчке обавештајне службе у настајању. А Рус који је то извео вратио се да живи у САД.

Након тога, Оболенски је радио за ланац хотела Хилтон, а касније је покренуо сопствену фирму за односе с јавношћу у Њујорку под називом „Serge Obolensky Associates, Inc.“. До последњих дана свог живота наставио је да се дружи са политичарима и познатим личностима највишег ранга. Руски кнез и амерички командос умро је 1978. у 88. години живота.

Са глумицом Џил Сент Џон

Говорећи о Оболенском, његова секретарица је пружила кратак увид у способност овог човека да на оба континента успе у животу:

"Могао је да шармира и птице на дрвећу."

Са глумицом Џил Сент Џон

Кликните овде да сазнате како је совјетски шпијун СЛУЧАЈНО постао амбасадор Костарике у Риму, Ватикану и Југославији.

Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!

Наш сајт користи „колачиће“ („cookies“). Притисните овде да сазнате више о томе.

Прихватити коришћење „колачића“