Валентина Терешкова на мисији. Једна од скривених опасности њеног лета састојала се и у томе што медицина у то време није располагала поузданим подацима о могућим последицама по женски организам после три дана проведена у свемиру. Извор: РИА „Новости“.
Валентина Терешкова је рођена 26 година пре свог космичког лета у Јарославској Области у земљорадничкој породици пореклом из Белорусије.
Jош у време док је ванредно похађала средњу стручну школу, радећи истовремено у једном текстилном комбинату, показивала је своју велику љубав према небу: као члан локалног аеро-клуба извела је 163 падобранска скока. Након првих успешних летова совјетских космонаута Сергеј Корољов је изнео предлог о слању жене у свемир. Када су по налогу Никите Хрушчова почели да траже девојке које би требало да постану космонаути, обратили су се појединим аеро-клубовима – и тако је Терешкова ушла у ужи избор заједно са још 4 друге кандидаткиње.
„Оптерећење у женској петочланој групи било је веће него код мушкараца“, присећа се Валентина Терешкова, додајући да је цео систем обуке тих година био превише захтеван.
Припреме за лет су вршене у строгој тајности, а њена мајка је тек из новина сазнала да јој је ћерка у космосу.
Кабину „Востока“ конструктори су међу собом називали „лимена конзерва“ јер је била толико тесна да је космонаут у скафандру тешко у њој могао да се помери.
Медицина у то време, наравно, није располагала поузданим подацима о могућим последицама по женски организам после три дана проведена у свемиру.
Милиони људи на Земљи 16. јуна 1963. су чули позивни знак Терешкове – „Чајка“. Међутим лет у космос који ју је учинио толико познатом умало се није завршио трагедијом. „Поткрала се грешка у прорачунима око оријентације брода који је био усмерен тако да је уместо приземљења унет успон у орбиту, због чега не бих могла да се вратим на Земљу – сва срећа да сам то на време приметила и известила наше стручњаке који су одмах унели исправне податке, тако да сам успела да слетим“, открива Терешкова тајну коју је чувала многе године.
Након обављеног лета Валентина је наставила своју обуку у одреду космонаута, али највећи део њеног времена био је испуњен друштвеним обавезама. Тај лет је био први и последњи у њеној каријери – 1968. прва женска група је расформирана. За успешан лет и за изузетну храброст Президијум Врховног савета СССР-а 22. јуна 1963. наградио је совјетског космонаута Валентину Владимировну Терешкову звањем Хероја Совјетског Савеза и доделио јој је Орден Лењина и медаљу „Златна звезда“.
Пет месеци после чувеног лета Терешкова се удала за космонаута Андријана Николајева. Он је у то време био једини који је у свемиру провео више времена од свих – четири дана, и први коме је било дозвољено да напусти своје седиште и да „слободно лебди“.
Изузетне заслуге Терешкове истакнуте су највишим признањима не само у Совјетском Савезу и Русији већ и у другим земљама. Проглашена је почасним грађанином свог родног Јарославља, али и многих других градова у свету. Терешкова данас слави златни јубилеј, 50 година од свог лета у космос, обављајући дужност посланика Државне думе РФ испред владајуће странке „Јединствена Русија“. Патријарх Кирил је у протеклој години Валентину Терешкову одликовао Орденом „Славе и части“ посебно истичући том приликом њен „дугогодишњи рад и труд посвећен развоју космонаутике са људском посадом“, али и плодну државну и друштвену делатност прве жене-космонаута.
Росијскаја газета. Сва права задржана.
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу