Необични изуми обичних грађана Русије

Грађани Русије чешће од становника других земаља уводе неке „корисничке иновације” у своје свакодневно окружење. Сваки десети међу њима има своје сопствене изуме или самостално усавршава већ постојеће технологије. Као пример таквих проналазака могу послужити, рецимо, бицикл-соковник и „коњобил”, тј. хибрид аутомобила и коња.

Истраживањем корисничких иновација у Русији баве се научници Константин Фурсов и Томас Тарнер из Националног истраживачког универзитета „Висока школа економије”. Они су проучили стране радове на ту тему и самостално анкетирали 1670 испитаника из различитих региона РФ. У току тог истраживања дошли су до закључка да су у Русији корисничке иновације далеко популарније него у другим земљама. Како показује истраживање двојице научника, у Русији има 9,6% „самоуких” проналазача, док је у другим земљама тај проценат далеко нижи.

Корисничке иновације нису „фабричке” природе, тј. нису званични производи или услуге конкретних фирми. То су изуми или модификације до којих долазе сами потрошачи, полазећи од својих потреба.

Зашто они то раде?

Научници имају неколико хипотеза у којима нуде одговор на питање откуд код грађана Русије толико интересовање за изуме. Са једне стране, узрок су тешки економски услови у којима ти људи живе, тј. недостатак робе одговарајућег квалитета, мали избор потребне робе и слаба куповна моћ, што посебно важи за регионе.

Ауто-електричар из Омска је на основу аутомобила ВАЗ склопио возило са гусеницама за тешко проходне терене. Илустрација: Дмитриј Феоктистов/ТАСС

„Понекад је једноставније да човек сам усаврши неки уређај ако му не одговарају две-три функције, него да због тога купује нови”, каже аутор истраживања Константин Фурсов. „Са друге стране, та култура вуче корене из прошлости. У совјетском периоду је стимулисано проналазаштво. При научноистраживачким институтима су постојали различити клубови и организације са великим технолошким капацитетима, где су људи могли да оваплоте своје идеје. Објављиван је велики број научнопопуларних часописа. У условима планске економије, када на тржишту фактички није било понуде, људи су се ослањали на сопствене изуме”.

Инвалид из Усуријска је изумео сопствени лифт. Илустрација: Сергеј Флоренцев/TAСС

Данас интернет замењује научне часописе и клубове. „У Русији је интернет веома заступљен у народу. На разним форумима, сајтовима и друштвеним мрежама лако се може пронаћи потребна информација, а уз то се појавила могућност наручивања јефтиног материјала и инструмената преко интернета”, објашњава Фурсов.

Житељ Татарстана је направио „коњобил”, тј. хибрид коња и аутомобила. Илустрација: Василиј Александров/TAСС

Иноватори у граду и градини

Научници су међу грађанима Русије издвојили две основне групе иноватора. У првој су образовани и ситуирани становници градова. Најчешће су то мушкарци који се баве проналазаштвом из забаве или ради пословног успеха. Њихови изуми су везани за рачунарске и информационе технологије.

У другој групи су житељи малих градова и села. Они се баве проналазаштвом да би задовољили кућне и финансијске потребе. Њихови изуми се могу тицати различитих сфера – од домаћинства, вртларства и баштованства до неговања деце и саобраћаја.

Бицикл-соковник. Илустрација: Александар Рјумин/TАСС

„У поређењу са другим земљама ми генеришемо и ширимо више информација, али се мање трудимо да наше идеје комерцијализујемо”, додаје Константин Фурсов.

Пензионер из Калињинграда је од флаша саградио двоспратну кућу. Илустрација: Игор Зарембо/TAСС

Руски проналазачи углавном нису мотивисани тежњом да зараде новац на својим изумима, сматрају научници. Најчешћи стимуланс им је лично интересовање и радозналост, као и жеља да пруже свој допринос и помогну другима. Вероватно се тиме објашњава чињеница да руски проналазачи радо саопштавају другима своје идеје, и ретко кад их патентирају.

Чудак или мудрац: Колекционар из Сибира

Росијскаја газета. Сва права задржана.