„Газель“ са Тетрисом појавио се још 2016. године. Ова видео-игрица је за 39 година свога постојања уграђивана у све могуће уређаје, чак и у веш-машине, а сада ево и у аутомобиле.
Џепне конзоле
Monoklon (CC BY-SA 3.0)Тетрис је једна од најпопуларнијих игрица на свету, ако није и најпопуларнија. Не постоје сабрани и потврђени подаци о продаји, а различите методе израчунавања дају различите резултате. Сигурно је једно: Тетрис је увек међу три најпопуларније игрице свих времена. Понекад су испред њега само Minecraft (238 милиона копија) и Grand Theft Auto 5 (175 милиона копија).
Ако је веровати творцима Тетриса, и ако се рачунају мултиплатформске верзије, онда је од 1984. године продато преко 520 милиона копија игрице. То значи да је она убедљиво на првом месту. Али не ради се чак ни о продаји, јер Тетрис може бесплатно да се игра на званичном сајту и на стотинама других места. Ради се о томе да је ова видео-игра постала културни феномен, један од најпрепознатљивијих симбола дигиталне забаве и живи споменик „стартаперског“ духа.
Руска песма „Коробушка“ је послужила као саундтрек игрице и сада се у целом свету асоцира управо са Тетрисом. Нико и не зна да она заправо има и речи, и да су оне узете из поеме Николаја Некрасова „Путујући трговци“ (рус. „Коробейники“), написане још у 19. веку. Узгред, већ дуже од једне деценије права на варијације „Коробушке“ поседује The Tetris Company.
Алексеј Макаренков
Из личне архивеКако је Тетрис успео да освоји цео свет? „Тетрис је једноставна мозгалица са простим али занимљивим правилима, максимално динамична“, објашњава гејмер и блогер Алексеј Макаренков. „Потребно је свега неколико секунди да се схвати логика игре. Веома лако је почети, али је тешко постати врхунски играч. И веома је благо закривљена линија повећавања тежине. То је игра изван времена. Као шах, „шашки” (руски назив за друштвену игру „дама”) и друге логичке игре“.
Алексеј Пажитнов, 2013.
ImagineCup (CC BY 2.0)Тетрис је створио совјетски програмер Алексеј Пажитнов 1984. године. Он је током 1980-их радио у Рачунском центру Академије наука СССР-а, где се бавио програмима за препознавање говора на рачунару „Електроника-60“.
Тада су у Москви биле популарне математичке логичке слагалице Пентамино, где је био задатак да се фигурице од пет елемената у истој равни од дрвета сложе у кутију. Пажитнов се увече после радног времена одмарао тако што је пребацивао ту игрицу у дигитални формат. Али стари рачунар није могао да подржи све димензије игре, па је она морала да се поједностави.
Тако је настала игрица тетрамино, где у чашу падају четвороделне фигурице. Назив Тетрис настао је спајањем речи „тетра“ („четири“ на грчком) и „тенис“ (омиљени спорт Пажитнова). У првој верзији није било ни нивоа, ни бодова, али аутор ни у тој варијанти пар недеља није могао да се одвоји од игрице. Пажитнов није једини учествовао у стварању легенде. За игру се заинтересовао и његов колега, програмер Дмитриј Павловски. Он је упознао Алексеја са младим стажером Академије наука СССР-а Вадимом Герасимовом, а овај је пребацио Тетрис на персонали рачунар IBM PC, после чега је заједно са Пажитновом додао израчунавање резултата и звук.
Па ипак, сматра се да је Пажитнов једини аутор игрице, јер је Герасимов у том тренутку имао 16 година и замољен је да потпише документ у коме се одриче свих права на игрицу, тако да се његово име више нигде није појављивало. И Герасимов, и Павловски, и Пажитнов сада живе и раде у иностранству. Пажитнов не даје интервјуе руским медијима, а са Герасимовом се не може успоставити контакт.
Пажитнов је прижељкивао да Тетрис постане чувен у свету, али се умешала совјетска држава. Наиме, за увоз и извоз софтвера у СССР-у је одговарала компанија „Электроноргтехника“ (или „Элорг“) која је имала монопол у овој сфери. Програмер је касније прешао у „Елорг“, а будући да је игру програмирао као запослени у државној компанији на пословном рачунару, онда су и права на игрицу припадала компанији, тј. држави.
Тада је у посети Москви боравио власник енглеске компаније Andromeda Software Роберт Стајн који се бавио софтвером. Не знајући за све поменуте детаље, он се о куповини перспективне игрице договарао лично са Пажитновом и од њега добио копију. Одмах затим је Стајн предложио Тетрис партнерима из британске компаније Mirrorsoft (и њене америчке ћерке-компаније Spectrum Holobyte). Тако су Британци и Американци саставили уговор за игрицу не купивши права од СССР-а.
За све то се брзо сазнало јер су новинари CBS, заинтересовани за „игрицу иза гвоздене завесе“, интервјуисали Пажитнова. У јеку Хладног рата Стајн је опет отишао у СССР да разговара о куповини, али је одбијен. Совјети су подигли цену игрице.
У међувремену су Американци већ припремили верзију Тетриса за PC и упаковали је у комплет совјетских стереотипа: црвена боја, храм Василија Блаженог у позадини, руска народна музика, срп и чекић у називу уместо слова „с“, итд. Игрица је избачена на тржиште 1989. године.
Тако је Тетрис почео да осваја свет. У САД су колале гласине да је то тајно оружје КГБ-а убачено са циљем да паралише западну економију. Али Тетрис је играо свако ко је имао рачунар, чак и у току радног времена. Љубитељи игре су поздрављали једни друге фразом „КГБ те прати“.
У том тренутку се борби за Тетрис придружио Јапан преко компаније Nintendo. Не знајући ко су прави власници ауторских права компанија је купила од Американаца фактички пиратску игрицу и избацила њену верзију на кертриџима за NES (Нинтендо) конзолу (познатих на постсовјетском простору захваљујући пиратском клону „Денди“), и то у двомилионском тиражу.
Такав кертриџ је у Москву исте 1989. године донео Хенк Роџерс, председник мале јапанске компаније Bullet-Proof Software који је откупио нелегална права на развој конзолних верзија Тетриса на платформи Spectum HoloByte. Он је у СССР отишао управо на молбу Нинтенда, да се договори о куповини легалних права од Елорга за нову јапанску џепну конзолу GameBoy. Совјетски функционери су овога пута прихватили понуду.
Nintendo Game Boy, „Тетрис“.
David L. Ryan/The Boston Globe via Getty ImagesКонзола Game Boy је избачена у тиражу од 30 милиона. Само је Тетрис донео Нинтенду преко 3 милијарде долара. За непуне четири деценије постојања Тетриса Nintendo је продао 43 милиона копија ове игрице. Успут је вођено много судских парница између неколико јапанских, америчких и британских компанија за право продаје различитих верзија Тетриса на различитим платформама.
Пажитнов до 1996. године није добио ниједну копејку за своју игрицу. Те године је истекла првобитна лиценца и он је почео да добија прилично скромне проценте од продаје. Он се исте године већ преселио у САД и заједно са Роџерсом је основао The Tetris Company. Компанија се током 2000-их борила за ауторска права инсистирајући на забрани свих могућих платформи, пиратских верзија и клонова Тетриса. Иста компанија је 2005. године за 15 милиона долара купила „Элорг“ (који је у међувремену приватизован, јер СССР више није постојао).
Константин Сахнов
Из личне архивеТетрис је јединствен производ, сматра Константин Сахнов, оснивач студија Vengeance Games, између осталог и зато што га је створио совјетски програмер, а игрице су у оно време биле генерално нова појава.
„Прве масовне успехе у гејмдеву (процесу стварања игрице – прим. ред.) почео је да бележи амерички Space Invaders (1971) и затим јапански Pacman (1972). Све је то било ново и непознато, посебно за совјетског корисника. Он је видео само игрице као што су „Морски бој“ и „Ну погоди!“ у аутоматима и на џепним конзолама. Другим речима, Алексеј Пажитнов није имао иза себе ону школу гејм дизајна која се већ формирала у круговима америчких и јапанских програмера“.
По Сахновљевим речима, Тетрис је пример идеалног баланса. У њему је све на своме месту и сваки елемент игре доприноси општем утиску.
Узгред, Тетрис је уједно и игрица која је највише изучена у психологији. Научници Калифорнијског универзитета чак су истражили такозвани „ефекат Тетриса“ и закључили да пацијенти који су играли Тетрис (чак и они са амнезијом) када тону у сан виде фигурице које им промичу испред очију, и онда осећају потребу да све доведу у ред.
„Пред очима увек промиче све што је у стварности промицало дуже време, а не само коцкице. Ту се не ради само о Тетрису“, објашњава тај „ефекат“ психотерапеут и доктор медицине Лав Пережогин.
Тај ефекат је исмејан у цртаној серији „Симпсонови“ када Хомер у једној епизоди пакује ствари у гепек као фигурице из пентамина, и то уз мелодију „Коробушки“.
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
