Јохан Тобиас Ловиц је дошао у Руску империју из Немачке када је имао 11 година и постао један од водећих хемичара 18. века. Један од његових најважнијих изума је адсорпција активним угљеном. Тако је захваљујући угљену вода могла да се пречишћава. Поред тога, Ловиц је дошао до изванредних открића у истраживањима кристализације. Он је пронашао начин замрзавања сирћетне киселине који се доста користи у савременој хемији, парфимерији, фармацеутској и прехрамбеној индустрији.
Шведски инжењер Вилгот Теофил Однер већи део живота је провео у Санкт Петербургу. Он је 1873. године открио такозвани Однеров аритмометар, један од најбољих механичких калкулатора који су икада направљени. У Руској империји је Однеров аритмометар прављен до револуције 1917, после чега је совјетска власт национализовала фабрику. Потомци Вилгота Однера су пренели производњу у Шведску, а у Совјетском Савезу се овај калкулатор производио под марком „Феликс“ све до 1970-их.
По завршетку Другог светског рата стотине немачких стручњака за технику депортоване су у САД и СССР где су дале допринос војној индустрији. На челу једне од таквих група је био аустријски инжењер Фердинанд Брандер који је у рату радио за компанију „Јункерс“. У сарадњи са совјетским колегама немачки инжењери су направили најмоћнији турбоелисни мотор НК-12. Тај мотор и његове модификације користе се и данас, између осталог, и на највећим турбоелисним авионима Ан-22 и на стратешком бомбардеру Ту-95.
Почетком 1960-их је „отац индустријског дизајна“ Рејмонд Лоуи позван у СССР да ради на неколико пројеката. Предложено му је да конструише велики спектар производа међу којима су локомотива, хидрокрила (подводна крила), трактор, ловачко оружје, ручни сат, и др. Лоуи је био посебно заинтересован за дизајнирање новог аутомобила „Москвич“. Ради тога је чак ангажовао младог концептуалног сликара који се касније прославио у филмовима „Алиенс“ (Aliens) и „Истребљивач“ (Blade Runner). Нажалост, совјетска страна није подржала ни дизајн Москвича ни друге Лоуиове концепције изузев његовог дизајна фрижидера Зил, једног од првих совјетских троделних фрижидера.
Италијански научник и конструктор авиона Роберто Бартини био је предани комуниста који је емигрирао у Совјетски Савез 1922. године. Од тада је и поред појединих тешких периода (а међу њима и хапшење 1938. године) сав свој живот посветио развоју совјетске авијације. На пример, његов модел ВВА-14 био је експериментални авион амфибија са вертикалним узлетањем, тј. комбинација бомбардера и торпедног разарача. То је била претхоница екраноплана (тешке лебделице са крилима) познатих совјетских копнених транспортних средстава. Творац совјетских ракета Сергеј Корољов је једном похвалио италијанског научника: „Без Бартинија не бисмо имали ’Спутник’ (први вештачки сателит)“.
Знате ли који су руски изуми променили свет? Читајте о томе у тексту Открића која мењају свет: Пет изума „руског Архимеда“ Ивана Кулибина
Текстови Russia Beyond су слободни за преузимање. Бићемо вам захвални ако их будете објављивали са линком који води на оригинални текст, односно на нашу страницу. Хвала!
Пријавите се
за наш бесплатни билтен!
Најбољи текстови стижу директно на вашу e-mail адресу
